ОСНИВАЊЕ  И ОРГАНИЗАЦИЈА НАРОДНОГ  МУЗЕЈА

Музеј устанка 1941. и Завичајни музеј - зачетници рада Народног музеја

Зачетак рада музеја у Титовом Ужицу, представља оснивање „Иницијативног одбора  за  прикупљање старина у ужичком крају“, 12. јула 1946. године, а почетак рада отварање изложбе  у згради Градског народног одбора, 24. септембра 1946. године под називом „Народно-ослободилачка борба, обнова и изградња у ужичком округу“.

Формирањем „Друштва за прикупљање и заштиту старина у ужичком округу“, 16.  фебруара 1947. године, започео је организован рад на стварању музеја, који се одвијао у оквиру неколико секција: археолошко-историјске, етнографске и природњачке, секције народно-ослободилачке борбе и обнове.

Истовремено је текао и рад на оснивању „Музеја устанка 1941.“ и његовом смештајном решењу у згради бивше Народне банке Краљевине Југославије, у којој је, у јесен 1941, било седиште Врховног штаба НОПОЈ и Централног комитета КПЈ. Сакупљена грађа из периода НОР-а  послужила је као полазна основа  да се у аутентичном простору  7. јула 1948. године отвори Музеј устанка 1941. са првом сталном поставкам.
Активност „Друштва за заштиту и прикупљање старина“ и поред новоотвореног Музеја,  трајала је све до 1954. године1.

Решењем Народног одбора градске општине Титово Ужице, бр. 9346 од 17. новембра 1954. године, Музеју устанка 1941. су, на катастарској парцели 920 КО Титово Ужице, додељени  некадашњи објекти Народне банке на управљање, и то: Прва и Друга зграда са подземним тунелима (трезорима).

Централни одбор СУБНОР-а Југославије одлучио је 1956. године, да се постојећа поставка реконструише и прошири и са Другом зградом и подземним тунелима (трезорима), у којима је у  јесен 1941. године  радила прва Партизанска фабрика оружја и муниције и налазило се Цивилно  склониште.

У току извођења грађевинских радова на адаптацији, конзервацији и  рестаурацији објеката уклоњена је пергола (мост) украшена мозаиком, која је спајала спратне делове две зграде, а ослањала се на  носеће стубове који су се налазили  поред улазних врата обеју  зграда и уличних врата Прве зграде (касније зазиданих).

Нова поставка под називом „Устанак у Југославији 1941.“  отворена је 3. јула 1961. године, у оквиру централне прославе обележавања 20. годишњице устанка народа и народности Југославије, која је одржана у Титовом Ужицу.
У складу са проширењем музејске делатности, која се заснивала не само на раду „Музеја устанка 1941“, већ и на прикупљању материјала из завичајне прошлости, од најстаријег периода до савременог доба, Народни одбор општине Титово Ужице донео је 29. априла 1963. године Решење о оснивању Народног музеја Ужице, у чији су састав ушли „Музеј устанка 1941.“ и „Завичајни музеј“ са археолошким, етнографским и историјским одељењем и заједничким службама: конзерваторско-препараторском радионицом, фотолабораторијом, стручном библиотеком и службом  општих, рачуноводствених послова.2

Утврђени су и основни задаци Народног музеја: истраживање, прикупљање, обрада, заштита, презентација и публиковање музејског материјала, рад са корисницима музејских фондова, сарадња са сродним установама и др. организацијама.
Током 1981. године формирано је Одељење историје уметности при Завичајном музеју. Између 1980-1986. године било је више неуспелих покушаја, да се у оквиру Завичајног музеја формира Научна јединица Народног музеја.
Културно-просветна и педагошка служба, формирана  у оквиру „Музеја устанка 1941“, прерасла је у Информативно-маркентишку и културно-просветну делатност Народног музеја.

Одлуком Самоуправне интересне заједнице културе Титово Ужице, а на предлог друштвено-политичких организација града, Народном музеју је 22. јуна 1979. године, пренет на управљање и коришћење споменички комплекс на Кадињачи. Овај споменик, чији су завршни радови били у току,  отворен је  23. септембра 1979. године.

После припајања Споменика «Кадињача», уследила је нова реорганизација Музеја. Народни музеј је реорганизован 14. марта 1980. године и конституисан као Радна организација музеја „Народни музеј Титово Ужице“ са три Основне организације удруженог рада: Завичајним музејом, Музејом устанка 1941, Спомеником „Кадињача“ и Радном заједницом, са службом општих и рачуноводствених послова, библиотеком и фотолабораторијом. Јуна 1988. године, доношењем Закона о укидању ООУР-а, Народни музеј је конституисан као установа „Народни музеј“ са три Радне јединице.

На иницијативу СО Титово Ужице, 31. децембра 1990. године приступило се реорганизацији Народног музеја. Издвајањем Споменика „Кадињача“ у самосталну установу Спомен обележје „Кадињача“, 1. јануара 1991. године, дошло је до интеграције преостале две Радне јединице, Музеја устанка 1941. и Завичајног музеја у установу „Народни музеј“, са различитим изворима финансирања ( Министарство културе и буџет Скупштине општине Ужице) и  једним жиро рачуном.

На предлог Министарства културе Републике Србије, а на основу Решења Скупштине Србије о утврђивању надлежности музеја према врстама уметничко-историјских дела и према територији („Службени гласник“ Републике Србије, бр. 28/95), Народни музеј у Ужицу проглашен је за регионални музеј, надлежан за територију осам општина Златиборског округа (Ужице, Бајину Башту, Косјерић, Пожегу, Ариље, Чајетину, Нову Варош и Сјеницу).

„Кадињача“ је ушла поново у састав Народног музеја, 21. октобра 2002. године, на основу Одлуке Скупштине општине Ужице, од 31. јула 2001. године.